33
Одговорност пророка
1 Дође ми опет реч Господња:
2 „Сине човечији, говори својим сународницима. Реци им: ’Ако доведем мач на неку земљу, а народ земље узме једног човека из својих крајева и поставе га за чувара,
3 и ако он види да мач долази на ту земљу, па затруби у трубу и опомене народ,
4 али се онај који чује глас трубе не да опоменути, а мач дође и покоси га, његова ће крв пасти на његову главу.
5 Пошто је чуо глас трубе, а није се дао опоменути, његова ће крв бити на њему. Да се дао опоменути, спасао би себи живот.
6 Ако чувар види да мач долази, а не затруби у трубу, те народ не буде опоменут, а дође мач и покоси једног од њих, тај ће платити животом за своју кривицу, али ћу одговорност за његову крв тражити од чувара.’
7 Тебе сам, сине човечији, поставио за чувара дому Израиљевом. Кад чујеш реч из мојих уста, пренеси им моју опомену.
8 Кад кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети’, а ти му не кажеш ништа како би га опоменуо да се окане свог опаког пута, опаки ће свакако умрети због своје кривице, али ћу одговорност за његову смрт тражити од тебе.
9 Али ако опоменеш опаког да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, умреће за своју кривицу. Ти ћеш, пак, спасти себи живот.
10 А ти, сине човечији, реци дому Израиљеву: ’Ви говорите: наши преступи и греси нас терете, и због њих пропадамо. Како ћемо опстати!’
11 Реци им: ’Живота ми мога – говори Господ Бог – није мени мило да опаки умре, него да се врати са свог пута и живи. Вратите се! Вратите се са својих злих путева! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’
12 Ти, сине човечији, реци својим сународницима: ’Праведника неће спасти његова праведност када згреши, нити ће опакост довести опакога до његове пропасти када се окане своје опакости. Праведник неће остати у животу кад згреши.’
13 Кад кажем праведнику да ће живети, али се он поузда у своју праведност, па згреши, сва његова праведност неће се памтити; умреће због неправде коју је починио.
14 А ако кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети!’ – и он се окане свог греха, па почне да чини право и правду;
15 ако опаки врати залог и врати што је опљачкао, држи се заповести живота и не чини неправду, заиста ће живети, неће умрети.
16 Ни један од греха које је починио му се неће памтити. Чинио је право и правду, заиста ће живети.
17 Ипак, твоји сународници кажу: ’Пут Господњи није праведан.’ Не, њихови путеви нису праведни!
18 Кад се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, умреће због ње.
19 А ако се опаки окане своје опакости и почне да чини право и правду, живеће због њих.
20 А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Доме Израиљев, свакоме ћу од вас судити по његовим путевима!“
Пад Јерусалима
21 У дванаестој години нашег изгнанства, петога дана десетог месеца, дошао ми је један бегунац из Јерусалима и рекао ми: „Град је пао!“
22 А увече, пре него што је бегунац дошао, на мене се спустила рука Господња. Господ ми је отворио уста пре него што је овај дошао ујутро. И пошто су ми се отворила уста, више нисам ћутао.
23 Тада ми дође реч Господња:
24 „Сине човечији, они што живе у оним рушевинама у Израиљевој земљи говоре: ’Аврахам је био један једини кад је примио земљу у посед, а нас је много. Нама је земља дана у посед.’
25 Зато им реци: ’Говори Господ Бог: ето, ви једете месо с крвљу, дижете очи према својим идолима и проливате крв, а хоћете да поседујете земљу?
26 Ослањате се на свој мач, чините гадости, и свако од вас скрнави жену свог ближњег. Зар ви да поседујете земљу?’
27 Овако им реци: ’Говори Господ Бог: живота ми мога, они који живе у рушевинама изгинуће од мача, оне који су напољу даћу зверима за храну, а они који су у склоништима и пећинама помреће од заразе.
28 Тако ћу земљу претворити у крајњу пустош, па ће нестати понос њене силе. Горе ће Израиљеве опустети, и више нико тамо неће пролазити.
29 И знаће да сам ја Господ, када претворим земљу у крајњу пустош због гадости које су починили.’
30 Сине човечији, твоји сународници говоре о теби уз зидове и код кућних врата. Говоре један другом: ’Дођите и послушајте реч која је дошла од Господа!’
31 Долазе к теби као кад народ долази на сабор; мој народ седа испред тебе и слуша твоје речи, али их не извршава; пријају им у устима, а срце им иде за непоштеним добитком.
32 Ти си за њих као певач умилног гласа, који пева љубавне песме и вешто свира; слушају твоје речи, али их не извршавају.
33 Али кад ово дође, а ево, већ долази, тада ће знати да је пророк био међу њима.“