Псалам 44
Јадиковање што је Бог оставио народ свој.
Начелнику певачком. Наук синова Корејевих.
1 Боже, својим ушима слушасмо,
оци нам наши приповедаше
дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Руком својом изгнао си народе, а њих посадио;
искоренио си племена, а њих намножио.
3 Јер не задобише земље својим мачем,
нити им мишица њихова поможе,
него Твоја десница и Твоја мишица,
и светлост лица Твог,
јер Ти беху омилели.
4 Боже, царе мој, Ти си онај исти,
пошљи помоћ Јакову!
5 С Тобом ћемо избости непријатеље своје,
и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 Јер се не уздам у лук свој,
нити ће ми мач мој помоћи.
7 Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших,
и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Богом ћемо се хвалити сваки дан,
и име Твоје славићемо довека.
9 Али сад си нас повргао и посрамио,
и не идеш с војском нашом.
10 Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља,
и непријатељи нас наши харају.
11 Дао си нас као овце да нас једу,
и по народима расејао си нас.
12 У бесцење си продао народ свој,
и ниси му подигао цене.
13 Дао си нас на подсмех суседима нашим,
да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Начинио си од нас причу у народа,
гледајући нас машу главом туђинци.
15 Сваки је дан срамота моја преда мном,
и стид је попао лице моје.
16 Од речи подсмевачевих и ругачевих,
и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Све ово снађе нас;
али не заборависмо Тебе,
нити преступисмо завет Твој.
18 Не одступи натраг срце наше,
и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Кад си нас био у земљи змајевској,
и покривао нас сеном смртним,
20 Онда да бејасмо заборавили име Бога свог
и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Не би ли Бог изнашао то?
Јер Он зна тајне у срцу.
22 А убијају нас за Тебе сваки дан;
с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Устани, што спаваш, Господе!
Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Зашто кријеш лице своје?
Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Душа наша паде у прах,
тело је наше бачено на земљу.
26 Устани, помоћи наша,
и избави нас ради милости своје.