49
Јаковљево благосиљање, последње наређење и смрт.
1 После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка.
2 Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви,
послушајте Израиља оца свог.
3 Рувиме, ти си првенац мој,
крепост моја и почетак силе моје;
први господством и први снагом.
4 Навро си као вода;
нећеш бити први;
јер си стао на постељу оца свог
и оскврнио је легав на њу.
5 Симеун и Левије, браћа,
мачеви су им оружје неправди.
6 У тајне њихове да не улази душа моја,
са збором њиховим да се не саставља слава моја;
јер у гневу свом побише људе,
и за своје весеље покидаше волове.
7 Проклет да је гнев њихов, што беше нагао,
и љутина њихова, што беше жестока;
разделићу их по Јакову,
и расућу их по Израиљу.
8 Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја,
а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим,
и клањаће ти се синови оца твог.
9 Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој;
спусти се и леже као лав
и као љути лав;
ко ће га пробудити?
10 Палица владалачка неће се одвојити од Јуде
нити од ногу његових онај који поставља закон,
докле не дође Онај коме припада,
и Њему ће се покоравати народи.
11 Веже за чокот магаре своје,
и за племениту лозу младе од магарице своје;
у вину пере хаљину своју
и огртач свој у соку од грожђа.
12 Очи му се црвене од вина
и зуби беле од млека.
13 Завулон ће живети покрај мора
и где пристају лађе,
а међа ће му бити до Сидона.
14 Исахар је магарац јак у костима,
који лежи у тору,
15 И виде да је почивање добро
и да је земља мила,
сагнуће рамена своја да носи,
и плаћаће данак.
16 Дан ће судити свом народу,
као једно између племена Израиљевих.
17 Дан ће бити змија на путу
и гуја на стази,
која уједа коња за кичицу,
те пада коњ на узнако.
18 Господе, Тебе чекам да ме избавиш.
19 А Гад, њега ће војска савладати;
али ће најпосле он надвладати.
20 У Асира ће бити обилата храна,
и он ће давати сласти царске.
21 Нефталим је кошута пуштена,
и говориће лепе речи.
22 Јосиф је родна грана,
родна грана крај извора,
којој се огранци раширише сврх зида.
23 Ако га и уцвелише љуто
и стрељаше на њ,
и бише му непријатељи стрелци,
24 Опет оста јак лук његов
и ојачаше мишице руку његових
од руку јаког Бога Јаковљевог,
одакле поста пастир, камен Израиљу,
25 Од силног Бога оца твог,
који ће ти помагати,
и од Свемогућег,
који ће те благословити
благословима озго с неба,
благословима оздо из бездана,
благословима од дојака и од материце.
26 Благослови оца твог
надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних,
нека буду над главом Јосифовом
и над теменом одвојеног између браће.
27 Венијамин је вук грабљиви,
јутром једе лов,
а вечером дели плен.
28 Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их.
29 Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина,
30 у пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб.
31 Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију.
32 А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових.
33 А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.