5
Prijateljica sluša glas prijateljev, tuguje zbog rastanka s njim i slavi njegovu lepotu.
1 Dođoh u vrt svoj, sestro moja nevesto,
berem smirnu svoju i mirise svoje,
jedem saće svoje i med svoj,
pijem vino svoje i mleko svoje;
jedite, prijatelji, pijte,
i opijte se, mili moji!
2 Ja spavam, a srce je moje budno;
eto glasa dragog mog,
koji kuca: Otvori mi, sestro moja,
draga moja, golubice moja, bezazlena moja;
jer je glava moja puna rose
i kosa moja noćnih kapi.
3 Svukla sam haljinu svoju,
kako ću je obući?
Oprala sam noge svoje,
kako ću ih kaljati?
4 Dragi moj promoli ruku svoju kroz rupu,
a šta je u meni ustrepta od njega.
5 Ja ustah da otvorim dragom svom,
a s ruku mojih prokapa smirna,
i niz prste moje poteče smirna na držak od brave.
6 Otvorih dragom svom,
ali dragog mog ne beše, otide.
Bejah izvan sebe kad on progovori.
Tražih ga, ali ga ne nađoh;
vikah ga, ali mi se ne odazva.
7 Nađoše me stražari, koji obilaze po gradu,
biše me, raniše me,
uzeše preves moj s mene stražari po zidovima.
8 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,
ako nađete dragog mog, šta ćete mu kazati?
Da sam bolna od ljubavi.
9 Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
o najlepša među ženama?
Šta je tvoj dragi bolji od drugih dragih,
te nas tako zaklinješ?
10 Dragi je moj beo i rumen,
zastavnik između deset hiljada;
11 Glava mu je najbolje zlato,
kosa mu je kudrava,
crna kao gavran;
12 Oči su mu kao u goluba na potocima vodenim,
mlekom umivene, i stoje u obilju;
13 Obrazi su mu kao lehe mirisnog bilja,
kao cveće mirisno;
usne su mu kao ljiljan,
s njih kaplje smirna žitka;
14 Na rukama su mu zlatni prsteni,
na kojima su ukovani virili;
trbuh mu je kao svetla slonova kost
obložena safirima.
15 Gnjati su mu kao stupovi od mramora,
uglavljeni na zlatnom podnožju;
stas mu je Livan,
krasan kao kedri.
16 Usta su mu slatka i sav je ljubak.
Takav je moj dragi, takav je moj mili,
kćeri jerusalimske.
17 Kuda otide dragi tvoj,
najlepša među ženama?
Kuda zamače dragi tvoj,
da ga tražimo s tobom?