1 Govorite li zaista istinu, silni, sudite li pravo, sinovi èovjeèiji? 2 Ta, bezakonja sastavljate u srcu, meæete na mjerila zloèinstva ruku svojih na zemlji. 3 Od samoga roðenja zastraniše bezakonici, od utrobe materine tumaraju govoreæi laž. 4 U njima je jed kao jed zmijinji, kao gluhe aspide, koja zatiskuje uho svoje, 5 Koja ne èuje glasa bajaèu, vraèaru, vještu u vraèanju. 6 Bože! polomi im zube u ustima njihovijem; razbij èeljusti lavovima, Gospode! 7 Nek se proliju kao voda, i nestane ih. Kad puste strijele, neka budu kao slomljene. 8 Kao puž, koji se rašèinja, neka išèile; kao dijete, koje žena pobaci, neka ne vide sunca. 9 Prije nego kotlovi vaši osjete toplotu od potpaljena trnja, i sirovo i nagorjelo neka raznese vihor. 10 Obradovaæe se pravednik kad vidi osvetu, opraæe noge svoje u krvi bezbožnikovoj. 11 I reæi æe ljudi: zaista ima ploda pravedniku! zaista je Bog sudija na zemlji!