Psalam 132
Molitva za Davidov dom zbog Božijeg obricanja.
Pesma za penjanje.
1 Opomeni se, Gospode, Davida
i sve smernosti njegove,
2 Kako se kunuo Gospodu,
i zavetovao Bogu Jakovljevom:
3 „Neću ući u šator doma svog,
niti ću leći na postelju odra svog;
4 Neću dati sna očima svojim,
ni veđama svojim drema;
5 Dok ne nađem mesta Gospodu,
stana Bogu Jakovljevom.”
6 Evo, čusmo da je u Jefremovoj zemlji,
nađosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.
7 Uđimo u stan Njegov,
poklonimo se podnožju nogu Njegovih.
8 Stani, Gospode, na počivalištu svom,
Ti i kovčeg sile Tvoje.
9 Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu,
i sveci Tvoji nek se raduju.
10 Radi Davida, sluge svog,
nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.
11 Zakle se Gospod Davidu u istini,
od koje neće odstupiti;
od poroda tvog
posadiću na prestolu tvom.
12 Ako sinovi tvoji uščuvaju zavet moj
i otkrivenja moja kojima ću ih naučiti,
onda će i sinovi njihovi
doveka sedeti na prestolu svom.
13 Jer je izabrao Gospod Sion,
i omile Mu živeti na njemu.
14 Ovo je počivalište moje uvek,
ovde ću se naseliti; jer mi je omilelo.
15 Hranu ću njegovu blagosloviti,
nište njegove nasitiću hleba.
16 Sveštenike ću njegove obući u spasenje,
i sveti će se njegovi radovati.
17 Tu ću učiniti da uzraste rog Davidu,
postaviću videlo pomazaniku svom.
18 Neprijatelje ću njegove obući u sramotu;
a na njemu će cvetati venac njegov.