12
Marija, koja je gunđala, ogubavi se.
1 I stadoše vikati Marija i Aron na Mojsija radi žene Madijanke, kojom se oženi, jer se oženi Madijankom.
2 I rekoše: Zar je samo preko Mojsija govorio Gospod? Nije li govorio i preko nas? I to ču Gospod.
3 A Mojsije beše čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji.
4 I odmah reče Gospod Mojsiju i Aronu i Mariji: Dođite vas troje u šator od sastanka. I otidoše njih troje.
5 Tada siđe Gospod u stupu od oblaka, stade na vratima od šatora. I viknu Arona i Mariju, i dođoše oboje.
6 I reče im: Čujte sada reči moje: prorok kad je među vama, ja ću mu se Gospod javljati u utvari i govoriću s njim u snu.
7 Ali nije takav moj sluga Mojsije, koji je veran u svem domu mom.
8 Njemu govorim iz usta k ustima, i on me gleda doista, a ne u tami niti u kakvoj prilici Gospodnjoj. Kako se dakle ne pobojaste vikati na slugu mog, na Mojsija?
9 I gnev se Gospodnji raspali na njih, i On otide.
10 I oblak se podiže sa šatora; i gle, Marija beše gubava, bela kao sneg. I Aron pogleda Mariju, a ona gubava.
11 Tada reče Aron Mojsiju: Gospodaru, molim te, ne meći na nas greha ovog, jer ludo učinismo i zgrešismo.
12 Nemoj da ova bude kao mrtvo dete, kome je meso pola trulo kad izlazi iz utrobe majke svoje.
13 I vapi Mojsije ka Gospodu govoreći: Bože, molim Ti se, isceli je.
14 A Gospod odgovori Mojsiju: Da joj je otac njen pljunuo u lice, ne bi li se stidela sedam dana? Neka bude odlučena sedam dana izvan logora, a posle neka bude opet primljena.
15 Tako bi Marija odlučena izvan logora sedam dana; i narod ne pođe odande dokle Marija ne bi opet primljena.
16 Posle toga narod je otišao iz Asirota i ulogorio se u pustinji Faran.