22
Priča o svadbi carevog sina. Novac harački. Vaskrsenje. Najveća zapovest. Hristos je Davidov Sin i Gospod.
1 I odgovarajući Isus opet reče im u pričama govoreći:
2 Carstvo je nebesko kao čovek car koji načini svadbu sinu svom.
3 I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne hteše doći.
4 Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam obed svoj ugotovio, i junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo; dođite na svadbu.
5 A oni ne marivši otidoše ovaj u polje svoje, a ovaj k trgovini svojoj.
6 A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše ih.
7 A kad to ču car onaj, razgnevi se i poslavši vojsku svoju pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.
8 Tada reče slugama svojim: Svadba je dakle gotova, a zvanice ne biše dostojne.
9 Idite dakle na raskršće i koga god nađete, dozovite na svadbu.
10 I izišavši sluge one na raskršća sabraše sve koje nađoše, zle i dobre; i stolovi napuniše se gostiju.
11 Izašavši pak car da vidi goste ugleda onde čoveka neobučenog u svadbeno ruho.
12 I reče mu: Prijatelju! Kako si došao amo bez svadbenog ruha? A on oćute.
13 Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite te bacite u tamu najkrajnju; onde će biti plač i škrgut zuba.
14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izbranih.
15 Tada otidoše fariseji i načiniše veće kako bi Ga uhvatili u reči.
16 I poslaše k Njemu učenike svoje s Irodovcima, te rekoše: Učitelju! Znamo da si istinit, i putu Božjem zaista učiš, i ne mariš ni za koga, jer ne gledaš ko je ko.
17 Kaži nam dakle šta misliš ti? Treba li dati harač ćesaru ili ne?
18 Razumevši Isus lukavstvo njihovo reče: Što me kušate, licemeri?
19 Pokažite mi novac harački. A oni donesoše Mu novac.
20 I reče im: Čiji je obraz ovaj i natpis?
21 I rekoše Mu: Ćesarev. Tada reče im: Podajte dakle ćesarevo ćesaru, i Božje Bogu.
22 I čuvši diviše se, i ostavivši Ga otidoše.
23 Taj dan pristupiše k Njemu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše Ga
24 govoreći: Učitelju! Mojsije reče: Ako ko umre bez dece, da uzme brat njegov ženu njegovu i da podigne seme bratu svom.
25 U nas beše sedam braće; i prvi oženivši se umre, i ne imavši poroda ostavi ženu svoju bratu svom.
26 A tako i drugi, i treći, sve do sedmog.
27 A posle svih umre i žena.
28 O vaskrsenju dakle koga će od sedmorice biti žena? Jer je za svima bila.
29 A Isus odgovarajući reče im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Božje.
30 Jer o vaskrsenju niti će se ženiti ni udavati; nego su kao anđeli Božji na nebu.
31 A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je rekao Bog govoreći:
32 Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev! Nije Bog Bog mrtvih, nego živih.
33 I čuvši narod divljaše se nauci Njegovoj.
34 A fariseji čuvši da posrami sadukeje sabraše se zajedno.
35 I upita jedan od njih zakonik kušajući Ga i govoreći:
36 Učitelju! Koja je zapovest najveća u zakonu?
37 A Isus reče mu: Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom.
38 Ovo je prva i najveća zapovest.
39 A druga je kao i ova: Ljubi bližnjeg svog kao samog sebe.
40 O ovima dvema zapovestima visi sav zakon i proroci.
41 A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus
42 govoreći: Šta mislite za Hrista, čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov.
43 Reče im: Kako dakle David Njega duhom naziva Gospodom govoreći:
44 Reče Gospod Gospodu mom:
Sedi meni s desne strane,
dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim?
45 Kad dakle David naziva Njega Gospodom, kako mu je sin?
46 I niko Mu ne mogaše odgovoriti reči; niti smede ko od tog dana da Ga zapita više.