51
Nastavak: Midi ruše Vavilon; Judejcima dopušten povratak.
1 Ovako govori Gospod:
Evo, ja ću podignuti na Vavilon
i na one koji žive usred onih koji ustaju na me,
vetar koji mori.
2 Poslaću na Vavilon vijače koji će ga razvijati
i zemlju njegovu isprazniti,
jer će ga opkoliti sa svih strana u dan nevolje njegove.
3 Strelac neka nateže luk na strelca
i na onog koji se ponosi svojim oklopom,
i ne žalite mladića njegovih,
potrite mu svu vojsku,
4 Neka padnu pobijeni u zemlji haldejskoj
i izbodeni na ulicama njegovim.
5 Jer nije ostavio Izrailja i Jude Bog njihov, Gospod nad vojskama,
ako i jeste zemlja njihova puna krivice Svecu Izrailjevom.
6 Bežite iz Vavilona i izbavite svaki dušu svoju
da se ne istrebite u bezakonju njegovom,
jer je vreme osvete Gospodnje,
plaća mu šta je zaslužio.
7 Vavilon beše zlatna čaša u ruci Gospodnjoj,
kojom opoji svu zemlju;
vino njegovo piše narodi,
zato poludeše narodi.
8 Ujedanput pade Vavilon i razbi se;
ridajte za njim;
donesite balsama za rane njegove,
ne bi li se iscelio.
9 Lečismo Vavilon,
ali se ne isceli;
ostavite ga,
i da idemo svaki u svoju zemlju;
jer do neba dopire sud njegov
i diže se do oblaka.
10 Gospod je izneo pravdu našu;
hodite, da pripovedamo na Sionu delo Gospoda Boga svog.
11 Čistite strele,
uzmite štitove;
Gospod podiže duh careva midskih,
jer je Vavilonu namislio da ga zatre;
jer je osveta Gospodnja,
osveta crkve Njegove.
12 Na zidovima vavilonskim podignite zastavu,
utvrdite stražu,
postavite stražare,
namestite zasede;
jer je Gospod namislio,
i učiniće šta je rekao za stanovnike vavilonske.
13 O ti, što stanuješ kraj vode velike
i imaš mnogo blaga!
Dođe kraj tvoj
i svršetak lakomstvu tvom.
14 Gospod nad vojskama zakle se sobom:
Napuniću te ljudima kao skakavcima,
i oni će ti pevati pesmu.
15 On je stvorio zemlju silom svojom,
utvrdio vasiljenu mudrošću svojom,
i razumom svojim razapeo nebesa.
16 Kad pusti glas svoj,
buče vode na nebesima,
podiže paru s krajeva zemaljskih,
i pušta munje s daždem,
i izvodi vetar iz staja njegovih.
17 Svaki čovek posta bezuman od znanja,
svaki se zlatar osramoti likom rezanim;
jer su laž likovi njegovi liveni
i nema duha u njima.
18 Taština su, delo prevarno;
kad ih pohodim, poginuće.
19 Nije takav deo Jakovljev;
jer je On Tvorac svemu
i On je deo nasledstva njegovog;
ime Mu je Gospod nad vojskama.
20 Ti si mi bio malj,
oružje ubojno,
i tobom satrh narode
i tobom rasuh carstva.
21 I tobom satrh konja i jahača njegovog;
i tobom satrh kola i koji seđahu na njima.
22 I tobom satrh čoveka i ženu,
i satrh tobom starca i dete,
i satrh tobom momka i devojku.
23 I tobom satrh pastira i stado njegovo,
i tobom satrh orača i volove njegove ujarmljene,
i satrh tobom knezove i vlastelje.
24 I platiću Vavilonu i svim stanovnicima haldejskim za sve zlo koje učiniše Sionu, na vaše oči, govori Gospod.
25 Evo mene na tebe,
goro, koja satireš, govori Gospod,
koja zatireš svu zemlju,
i zamahnuću rukom svojom na te
i svaliću te sa stena,
i načiniću od tebe goru izgorelu.
26 I neće uzeti od tebe kamena za ugao
ni kamena za temelj,
jer ćeš biti pustoš večna,
govori Gospod.
27 Podignite zastavu u zemlji,
zatrubite u trube među narodima,
pripravite narode na nj,
sazovite na nj carstvo araratsko, minijsko i ashanasko;
postavite vojvodu suprot njemu,
dovedite konje kao skakavce bodljikaste.
28 Pripravite narode suprot njemu,
careve midske i vojvode njihove
i sve vlastelje njihove
i svu zemlju države njihove.
29 I zemlja će se zatresti i uzmučiti,
jer će se misao Gospodnja izvršiti na Vavilonu
da obrati zemlju vavilonsku u pustinju
da niko ne živi u njoj.
30 Prestaše vojevati junaci vavilonski,
stoje u gradu,
nesta sile njihove,
postaše kao žene,
izgoreše stanovi njihovi,
prevornice polomiše se.
31 Glasnik će sretati glasnika,
i poslanik će sretati poslanika
da jave caru vavilonskom
da mu je uzet grad sa svih krajeva,
32 I da se brodovi uzeše
i jezera izgoreše ognjem
i vojnici se prepali.
33 Jer ovako veli Gospod nad vojskama
Bog Izrailjev:
Kći je vavilonska kao gumno;
vreme je da se nabije, još malo,
pa će doći vreme da se požnje.
34 Izjede me i potre me Navuhodonosor,
car vavilonski,
načini od mene nepotreban sud,
proždre me kao zmaj,
napuni trbuh svoj milinama mojim,
i otera me.
35 Nepravda koja se čini meni i mom telu neka dođe na Vavilon,
reći će stanovnica sionska,
i krv moja na stanovnike haldejske,
govoriće Jerusalim.
36 Zato ovako veli Gospod:
Evo, ja ću raspraviti parbu tvoju
i osvetiću te;
i osušiću more njegovo,
i izvore ću njegove osušiti.
37 I Vavilon će postati gomila,
stan zmajevski,
čudo i podsmeh,
da niko neće živeti u njemu.
38 Rikaće svi kao lavovi
i viti kao lavići.
39 Kad se ugreju, izneću im da piju,
i opojiću ih da se razvesele
i zaspe večnim snom,
da se ne probude,
govori Gospod.
40 Svešću ih na zaklanje kao jaganjce,
kao ovnove s jarcima.
41 Kako se predobi Sisah i uze se hvala sve zemlje?
Kako Vavilon posta čudo među narodima?
42 More usta na Vavilon,
pokri ga mnoštvo vala njegovih.
43 Gradovi njegovi postaše pustoš,
zemlja sasušena i pusta,
zemlja gde niko ne živi,
niti prolazi kroz nju sin čovečji.
44 I pohodiću Vila u Vavilonu
i izvući ću iz usta njegovih šta je proždrao,
i neće se više sticati k njemu narodi,
i zid će vavilonski pasti.
45 Iziđi iz njega, narode moj,
i izbavite svaki svoju dušu od žestokog gneva Gospodnjeg.
46 Nemojte da odmekne srce vaše
i da se uplašite od glasa koji će se čuti u zemlji;
a doći će glas jedne godine,
a posle njega drugi glas druge godine,
i nasilje će biti u zemlji,
i gospodar će ustati na gospodara.
47 Zato evo idu dani
kad ću pohoditi rezane likove vavilonske,
i sva će se zemlja njegova posramiti,
i svi će pobijeni njegovi pasti usred njega.
48 Nebo i zemlja i sve što je u njima pevaće nad Vavilonom,
jer će doći na nj sa severa zatirač,
govori Gospod.
49 I kao što je Vavilon učinio da padnu pobijeni Izrailjevi,
tako će pasti u Vavilonu pobijeni sve zemlje.
50 Koji utekoste od mača, idite,
ne stojte;
pominjite Gospoda izdaleka,
i Jerusalim neka vam je u srcu.
51 Posramismo se,
što čusmo rug,
stid popade lice naše,
što tuđini uđoše u svetinju doma Gospodnjeg.
52 Zato, gle, idu dani,
govori Gospod,
kad ću pohoditi rezane likove njegove,
i po svoj zemlji njegovoj ječaće ranjenici.
53 Da se Vavilon i na nebo popne,
i na visini da utvrdi silu svoju,
doći će od mene na nj zatirači,
govori Gospod.
54 Čuje se velika vika iz Vavilona,
i velik polom iz zemlje haldejske.
55 Jer Gospod zatire Vavilon,
i ukida u njemu veliku vrevu;
i vali će njihovi bučati kao velika voda,
vika će se njihova razlegati.
56 Jer dođe na nj, na Vavilon, zatirač,
junaci se njegovi zarobiše,
lukovi se njihovi potrše;
jer je Gospod Bog koji plaća,
doista će platiti.
57 Opojiću knezove njegove i mudrace njegove,
vojvode njegove i vlastelje njegove
i junake njegove,
da će zaspati večnim snom
i neće se probuditi,
govori car,
kome je ime Gospod nad vojskama.
58 Ovako veli Gospod nad vojskama:
Široki zidovi vavilonski sasvim će se raskopati,
i visoka vrata njegova ognjem će se spaliti,
te su ljudi uzalud radili,
i narodi se trudili za oganj.
59 Reč što zapovedi prorok Jeremija Seraji sinu Nirije sina Masijinog, kad pođe od Sedekije, cara Judinog, u Vavilon četvrte godine carovanja njegovog; a Seraja beše glavni posteljnik.
60 A Jeremija napisa u jednu knjigu sve zlo koje htede doći na Vavilon, sve ove reči što su napisane za Vavilon.
61 I reče Jeremija Seraji: Kad dođeš u Vavilon, tada gledaj i pročitaj sve ove reči;
62 i reci: Gospode, Ti si govorio za ovo mesto da ćeš ga zatrti da niko ne živi u njemu, ni čovek ni živinče, nego da je pustoš do veka.
63 A kad pročitaš ovu knjigu, veži kamen za nju, i baci je u Efrat.
64 I reci: Tako će potonuti Vavilon i neće se podignuti oda zla koje ću pustiti na nj, i oni će iznemoći.
Dovde su reči Jeremijine.