19
Isus pred Pilatom. Šibanje. Trnov venac. Raspeće. Poslednje reči i smrt. Pogreb.
1 Tada, dakle, Pilat uze Isusa i šiba Ga.
2 I vojnici spletavši venac od trnja metnuše Mu na glavu, i obukoše Mu skerletnu haljinu,
3 i govorahu: Zdravo, care judejski! I bijahu Ga po obrazima.
4 Onda Pilat iziđe opet napolje, i reče im: Evo ga izvodim k vama napolje, da vidite da na njemu ne nalazim nikakvu krivicu.
5 A Isus izađe napolje pod vence od trnja i u skerletnoj haljini. I reče im Pilat; evo čoveka!
6 A kad Ga videše glavari sveštenički i momci, povikaše govoreći: Raspni ga, raspni. Pilat im reče: Uzmite ga vi i raspnite, jer ja ne nalazim na njemu krivice.
7 Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim.
8 Kad, dakle, Pilat ču ovu reč, poboja se većma.
9 I opet uđe u sudnicu, i reče Isusu: Odakle si ti? A Isus mu ne dade odgovora.
10 A Pilat Mu reče: Zar meni ne govoriš? Ne znaš li da imam vlast raspeti te, i vlast imam pustiti te?
11 Isus odgovori: Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom kad ti ne bi bilo dano odozgo; zato onaj ima veći greh koji me predade tebi.
12 Od tada gledaše Pilat da Ga pusti. Ali Jevreji vikahu govoreći: Ako ovog pustiš nisi prijatelj ćesaru. Svaki koji sebe carem gradi protivi se ćesaru.
13 Pilat, dakle, čuvši ovu reč izvede Isusa napolje, i sede na sudijsku stolicu na mestu koje se zove Kaldrma a jevrejski Gavata.
14 A beše petak uoči pashe oko šestog sahata; i Pilat reče Jevrejima: Evo, car vaš.
15 A oni vikahu: Uzmi, uzmi, raspni ga. Pilat im reče: Zar cara vašeg da razapnem? Odgovoriše glavari sveštenički: Mi nemamo cara osim ćesara.
16 Tada im Ga dakle predade da se razapne.
A oni uzeše Isusa i odvedoše.
17 I noseći krst svoj iziđe na mesto koje se zove Kosturnica a jevrejski Golgota.
18 Onde Ga razapeše, i s Njim drugu dvojicu s jedne i s druge strane, a Isusa u sredi.
19 Pilat, pak, napisa i natpis i metnu na krst; i beše napisano: Isus Nazarećanin, car judejski.
20 I onaj natpis čitaše mnogi od Jevreja; jer mesto beše blizu grada gde razapeše Isusa; i beše napisano jevrejski, grčki, latinski.
21 A jevrejski glavari sveštenički govorahu Pilatu: Ne piši: Car judejski, nego da sam reče: Ja sam car judejski.
22 Pilat odgovori: Šta pisah pisah.
23 A vojnici kad razapeše Isusa uzeše Njegove haljine i načiniše četiri dela, svakom vojniku po deo, i dolamu; a dolama ne beše šivena nego izatkana sva s vrha do dna.
24 Onda rekoše među sobom: Da je ne deremo, nego da bacamo kocke za nju kome će dopasti. Da se zbude pismo koje govori:
Razdeliše haljine moje među sobom,
a za dolamu moju baciše kocke.
Vojnici, dakle, tako učiniše.
25 A stajahu kod krsta Isusovog mati Njegova, i sestra matere Njegove Marija Kleopova, i Marija Magdalina.
26 A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina!
27 Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.
28 Potom, znajući Isus da se već sve svrši, da se zbude pismo reče: Žedan sam.
29 Onde stajaše sud pun octa; i oni napuniše sunđer octa, i nataknuvši na trsku, prinesoše k ustima Njegovim.
30 A kad primi Isus ocat reče: Svrši se. I priklonivši glavu predade duh.
31 A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu (jer beše veliki dan ona subota), Jevreji moliše Pilata da im prebiju noge, pa da ih skinu.
32 Onda dođoše vojnici, i prvom dakle prebiše noge, i drugom raspetome s Njim.
33 A došavši na Isusa, kad Ga videše da je već umro, ne prebiše Mu noge;
34 nego jedan od vojnika probode Mu rebra kopljem; i odmah iziđe krv i voda.
35 I onaj što vide posvedoči, i svedočanstvo je Njegovo istinito; i on zna da istinu govori da vi verujete.
36 Jer se ovo dogodi da se zbude pismo: Kost Njegova da se ne prelomi.
37 I opet drugo pismo govori: Pogledaće Onog koga probodoše.
38 A potom Josif iz Arimateje, koji beše učenik Isusov ali kradom od straha jevrejskog, moli Pilata da uzme telo Isusovo, i dopusti Pilat. Onda dođe i uze telo Isusovo.
39 A dođe i Nikodim, koji pre dolazi Isusu noću, i donese pomešane smirne i aloja oko sto litara.
40 I uzeše telo Isusovo, i obaviše Ga platnom s mirisima, kao što je običaj u Jevreja da ukopavaju.
41 A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut.
42 Onde, dakle, petka radi jevrejskog, jer beše blizu grob, metnuše Isusa.