64
Nastavak molitve za spasenje.
1 O da bi razdro nebesa i sišao,
da se rastope gore od Tebe,
2 Kao što se na ognju razgori granje
i voda uzavri od ognja,
da ime Tvoje poznaju neprijatelji Tvoji
i da narodi drhću od Tebe.
3 Kad si činio strahote kojima se ne nadasmo,
Ti si silazio, i gore se rastapahu od Tebe.
4 Otkako je veka ne ču se,
niti se ušima dozna,
niti oko vide Boga osim Tebe
da bi tako učinio onima koji Ga čekaju.
5 Sretao si onog koji se raduje tvoreći pravdu;
pominju Te na putevima Tvojim;
gle, Ti si se razgnevio što grešismo;
da na njima jednako ostasmo, bismo se spasli.
6 Ali svi bejasmo kao nečisto šta,
i sva naša pravda kao nečista haljina;
zato opadosmo svi kao list,
i bezakonja naša kao vetar odnesoše nas.
7 Nikoga ne bi da priziva ime Tvoje,
da ustane da se Tebe drži,
jer si sakrio lice svoje od nas
i rastopio si nas bezakonjem našim.
8 Ali sada, Gospode, Ti si naš Otac;
mi smo kao, a Ti si naš lončar,
i svi smo delo ruku Tvojih.
9 Gospode, ne gnevi se veoma,
i ne pominji doveka bezakonje;
evo, pogledaj; mi smo svi Tvoj narod.
10 Gradovi svetosti Tvoje opusteše;
Sion opuste, Jerusalim posta pustoš.
11 Dom naše svetinje i naše krasote,
u kome Te slaviše oci naši,
izgore ognjem,
i sve što nam beše drago potrveno je.
12 Hoćeš li se na to uzdržati, Gospode,
i ćutati, i jednako nas mučiti?