53
Patnja i slava sluge Božijeg.
1 Ko verova propovedanju našem,
i mišica Gospodnja kome se otkri?
2 Jer izniče pred Njim kao šibljika,
i kao koren iz suve zemlje;
ne bi obličja ni lepote u Njega;
i videsmo Ga, i ne beše ništa na očima,
čega radi bismo Ga poželeli.
3 Prezren beše i odbačen između ljudi,
bolnik i vičan bolestima,
i kao jedan od koga svak zaklanja lice,
prezren da Ga nizašta ne uzimasmo.
4 A On bolesti naše nosi
i nemoći naše uze na se,
a mi mišljasmo da je ranjen,
da Ga Bog bije i muči.
5 Ali On bi ranjen za naše prestupe,
izbijen za naša bezakonja;
kar beše na Njemu našeg mira radi,
i ranom Njegovom mi se iscelismo.
6 Svi mi kao ovce zađosmo,
svaki nas se okrenu svojim putem,
i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.
7 Mučen bi i zlostavljen,
ali ne otvori usta svojih;
kao jagnje na zaklanje vođen bi
i kao ovca nema pred onim koji je striže
ne otvori usta svojih.
8 Od teskobe i od suda uze se,
a rod Njegov ko će iskazati?
Jer se istrže iz zemlje živih
i za prestupe naroda mog bi ranjen.
9 Odrediše Mu grob sa zločincima,
ali na smrti bi s bogatim,
jer ne učini nepravdu,
niti se nađe prevara u ustima Njegovim.
10 Ali Gospodu bi volja da Ga bije,
i dade Ga na muke;
kad položi dušu svoju u prinos za greh,
videće natražje, produžiće dane,
i šta je Gospodu ugodno
napredovaće Njegovom rukom.
11 Videće trud duše svoje
i nasitiće se;
pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem,
i sam će nositi bezakonja njihova.
12 Zato ću Mu dati deo za mnoge,
i sa silnima će deliti plen,
jer je dao dušu svoju na smrt,
i bi metnut među zločince,
i sam nosi grehe mnogih,
i za zločince se moli.