51
Pravedni se vraćaju i nastaje radost u Sionu.
1 Poslušajte me koji idete za pravdom,
koji tražite Gospoda;
pogledajte stenu iz koje ste isečeni,
i duboku jamu iz koje ste iskopani;
2 Pogledajte Avrama, oca svog,
i Saru, koja vas je rodila,
kako ga inokosnog pozvah
i blagoslovih ga i umnožih ga.
3 Jer će Gospod utešiti Sion,
utešiće sve razvaline njegove,
i pustinju njegovu učiniće da bude kao Edem
i pustoš njegova kao vrt Gospodnji,
radost će se i veselje nalaziti u njemu,
zahvaljivanje i pevanje.
4 Poslušaj me, narode moj,
i čuj me, rode moj;
jer će zakon od mene izaći
i sud svoj postaviću da bude videlo narodima.
5 Blizu je pravda moja,
izaći će spasenje moje,
i mišice će moje suditi narodima;
mene će ostrva čekati
i u moju će se mišicu uzdati.
6 Podignite k nebu oči svoje
i pogledajte dole na zemlju;
jer će nebesa iščeznuti kao dim
i zemlja će kao haljina ovetšati,
i koji na njoj žive pomreće takođe;
a spasenje će moje ostati doveka,
a pravde moje neće nestati.
7 Poslušajte me koji znate pravdu,
narode, kome je u srcu zakon moj.
Ne bojte se ruženja ljudskog
i od huljenja njihovog ne plašite se.
8 Jer će ih moljac izjesti kao haljinu,
i kao vunu izješće ih crv;
a pravda moja ostaje doveka
i spasenje moje od kolena na koleno.
9 Probudi se, probudi se,
obuci se u silu, mišico Gospodnja;
probudi se kao u staro vreme,
za naraštaja prošlih;
nisi li ti isekla Ravu i ranila zmaja?
10 Nisi li ti isušila more,
vodu bezdana velikog,
od dubine morske načinila put
da prođu izbavljeni?
11 Tako oni koje iskupi Gospod
neka se vrate i dođu u Sion pevajući,
i veselje večno neka bude nad glavom njihovom;
radost i veselje neka zadobiju,
a žalost i uzdisanje neka beži.
12 Ja, ja sam utešitelj vaš;
ko si ti da se bojiš čoveka smrtnog
i sina čovečjeg, koji je kao trava?
13 I zaboravio si Boga Tvorca svog,
koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju?
I jednako se bojiš svaki dan
gneva onog koji te pritešnjuje kad se sprema da zatire?
A gde je gnev onog koji pritešnjuje?
14 Brzo će se oprostiti sužanj,
neće umreti u jami,
niti će biti bez hleba.
15 Jer sam ja Gospod Bog tvoj,
koji raskidam more,
da valovi njegovi buče;
Gospod nad vojskama ime mi je.
16 Ja ti metnuh u usta reči svoje
i senom ruke svoje zaklonih te,
da utvrdim nebesa i osnujem zemlju,
i kažem Sionu: Ti si moj narod.
17 Probudi se, probudi se,
ustani, Jerusalime!
Koji si pio iz ruke Gospodnje čašu gneva Njegovog,
pio si, i talog iz strašne čaše ispio si.
18 Od svih sinova koje je rodio
nijedan ga nije vodio,
i od svih sinova koje je othranio
nijedan ga nije prihvatio za ruku.
19 Ovo te dvoje zadesi;
ko te požali?
Pustoš i rasap, i glad i mač;
ko će te utešiti?
20 Sinovi tvoji obamrli leže po krajevima svih ulica
kao bivo u mreži
puni gneva Gospodnjeg,
i karanja Boga tvog.
21 Zato čuj ovo, nevoljni,
i pijani, ne od vina.
22 Ovako veli Gospod tvoj,
Gospod i Bog tvoj, koji brani svoj narod:
Evo uzimam iz tvoje ruke čašu strašnu,
talog u čaši gneva svog;
nećeš više piti.
23 Nego ću je dati u ruke onima koji te muče,
koji govoriše duši tvojoj:
Sagni se da pređemo,
i ti si im podmetao leđa svoja da budu kao zemlja
i kao ulica onima koji prelaze.