46
Pad Vavilonskih idola. Spas je Izrailjev u Bogu koji mu je veran.
1 Pade Vil, izvali se Nevo;
likovi njihovi metnuše se na životinju i na stoku;
šta nosite, teško je, i umoriće.
2 Izvališe se, padoše svi,
ne mogoše izbaviti tovar,
nego i sami odoše u ropstvo.
3 Slušajte me, dome Jakovljev
i svi koji ste ostali od doma Izrailjevog,
koje nosim od utrobe,
koje držim od rođenja.
4 I do starosti vaše ja ću biti isti,
i ja ću vas nositi do sedog veka;
ja sam stvorio i ja ću nositi,
ja ću vas nositi i izbaviću.
5 S kim ćete me izjednačiti i uporediti?
Koga ćete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja?
6 Prosipaju zlato iz toboca
i mere srebro na merila,
plaćaju zlataru da načini od njega boga,
pred kojim padaju i klanjaju se.
7 Meću ga na rame i nose ga,
i postavljaju ga na mesto njegovo,
te stoji i ne miče se s mesta svog;
ako ga ko zove, ne odziva se
niti ga izbavlja iz nevolje njegove.
8 Pamtite to, i pokažite se da ste ljudi,
uzmite na um, prestupnici!
9 Pamtite šta je bilo od starine;
jer sam ja Bog, i nema drugog Boga,
i niko nije kao ja,
10 Koji od početka javljam kraj
i izdaleka šta još nije bilo;
koji kažem: namera moja stoji
i učiniću sve što mi je volja.
11 Zovem s istoka pticu
i iz daleke zemlje čoveka
koji će izvršiti šta sam naumio.
Rekoh i dovešću to,
naumih i učiniću.
12 Slušajte me, koji ste upornog srca,
koji ste daleko od pravde.
13 Približih pravdu svoju, nije daleko,
i spasenje moje neće odocniti,
jer ću u Sionu postaviti spasenje,
u Izrailju slavu svoju.