42
Sluga Božiji (Mesija) u svojoj blagosti videlo idolopoklonicima i vođ zaslepljenog naroda.
1 Evo sluge mog, koga podupirem,
izabranika mog, koji je mio duši mojoj;
metnuću Duh svoj na Njega,
sud narodima javljaće.
2 Neće vikati ni podizati,
niti će se čuti glas Njegov po ulicama.
3 Trsku stučenu neće prelomiti,
i sveštilo koje se puši neće ugasiti;
javljaće sud po istini.
4 Neće Mu dosaditi, niti će se umoriti,
dokle ne postavi sud na zemlji,
i ostrva će čekati nauku Njegovu.
5 Ovako govori Bog Gospod,
koji je stvorio nebesa i razapeo ih,
koji je rasprostro zemlju i šta ona rađa,
koji daje disanje narodu što je na njoj
i duh onima što hode po njoj:
6 Ja Gospod dozvah Te u pravdi,
i držaću Te za ruku, i čuvaću Te,
i učiniću Te da budeš zavet narodu, videlo narodima;
7 Da otvoriš oči slepima,
da izvedeš sužnje iz zatvora
i iz tamnice koji sede u tami.
8 Ja sam Gospod, to je ime moje,
i slavu svoju neću dati drugom
ni hvalu svoju likovima rezanim.
9 Evo, pređašnje dođe,
i ja javljam novo,
pre nego nastane kazujem vam.
10 Pevajte Gospodu pesmu novu,
hvalu Njegovu od kraja zemlje,
koji se plavite po moru i sve što je u njemu,
ostrva i koji živite na njima.
11 Pustinja i gradovi njeni, sela gde stanuje Kidar,
neka podignu glas,
neka pevaju koji žive po stenama,
neka klikuju savrh gora.
12 Neka daju slavu Gospodu,
i hvalu Njegovu neka javljaju po ostrvima.
13 Gospod će izaći kao junak,
podignuće revnost svoju kao vojnik,
vikaće i klikovati,
nadvladaće neprijatelje svoje.
14 Ćutah dugo, činjah se gluv, ustezah se;
ali ću sada vikati kao žena kad se porađa,
i sve ću potrti i istrebiti.
15 Opusteću gore i bregove,
i svaku travu na njima osušiću,
i od reka ću načiniti ostrva,
i jezera ću isušiti.
16 I vodiću slepe putem koji nisu znali;
vodiću ih stazama koje nisu znali;
obratiću pred njima mrak u svetlost
i šta je neravno u ravno.
To ću im učiniti,
i neću ih ostaviti.
17 Tada će se vratiti natrag i posramiti se koji se uzdaju u lik rezani,
koji govore likovima livenim: Vi ste naši bogovi.
18 Čujte, gluvi;
progledajte, slepi, da vidite.
19 Ko je slep osim sluge mog?
I ko je gluv kao poslanik moj koga šaljem?
Ko je slep kao Savršeni?
Ko je slep kao sluga Gospodnji?
20 Gledaš mnogo, ali ne vidiš;
otvorene su ti uši, ali ne čuješ.
21 Gospodu beše mio radi pravde Njegove,
učini zakon velikim i slavnim.
22 A narod je oplenjen i potlačen,
svi su koliki povezani u pećinama
i sakriveni u tamnicama;
postaše plen,
a nema nikoga da bi izbavio;
postaše grabež,
a nema nikoga da bi rekao: Vrati.
23 Ko između vas čuje ovo
i pazi i sluša za posle?
24 Ko je dao Jakova da se potlači
i Izrailja otimačima?
Nije li Gospod,
kome zgrešismo?
Jer ne hteše hoditi putevima Njegovim
niti slušaše zakon Njegov.
25 Zato izli na njih žestoku jarost svoju i silan rat,
i zapali ga unaokolo, ali on ne razume;
zapali ga, ali on ne mari.