11
Vera i njena sila. Primeri verskih junaka iz Starog zaveta.
1 Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo, i dokazivanje onog što ne vidimo.
2 Jer u njoj stari dobiše svedočanstvo.
3 Verom poznajemo da je svet rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ništa postalo.
4 Verom prinese Avelj Bogu veću žrtvu nego Kain, kroz koju dobi svedočanstvo da je pravednik, kad Bog posvedoči za dare njegove; i kroz nju on mrtav još govori.
5 Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nađe se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu.
6 A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Bog i da plaća onima koji Ga traže.
7 Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.
8 Verom posluša Avraam kad bi pozvan da iziđe u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide.
9 Verom dođe Avraam u zemlju obećanu, kao u tuđu, i u kolibama življaše s Isakom i s Jakovom, sunaslednicima obećanja tog.
10 Jer čekaše grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog.
11 Verom i sama Sara nerotkinja primi silu da zatrudni i rodi preko vremena starosti; jer držaše za vernog Onog koji obeća.
12 Zato se i rodiše od jednog, još gotovo mrtvog, kao zvezde nebeske mnoštvom, i kao nebrojeni pesak pokraj mora.
13 U veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji.
14 Jer koji tako govore pokazuju da traže otačanstvo.
15 I da bi se oni opomenuli onog iz kog iziđoše, imali bi vreme da se vrate.
16 Ali sad bolje žele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazvati se Bog njihov; jer im pripravi grad.
17 Verom privede Avraam Isaka kad bi kušan, i jedinorodnoga prinošaše, pošto beše primio obećanje,
18 u kome beše kazano: U Isaku nazvaće ti se seme;
19 pomislivši da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsnuti; zato ga i uze za priliku.
20 Verom blagoslovi Isak Jakova i Isava u stvarima koje će doći.
21 Verom blagoslovi Jakov umirući svakog sina Josifovog, i pokloni se vrhu palice njegove.
22 Verom se opominja Josif umirući izlaska sinova Izrailjevih, i zapoveda za kosti svoje.
23 Verom Mojsija, pošto se rodi, kriše tri meseca roditelji njegovi, jer videše krasno dete, i pobojaše se zapovesti careve.
24 Verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kćeri Faraonove;
25 i volje stradati s narodom Božijim, negoli imati zemaljsku sladost greha:
26 Državši sramotu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu.
27 Verom ostavi Misir, ne pobojavši se ljutine careve; jer se držaše Onog koji se ne vidi, kao da Ga viđaše.
28 Verom učini pashu i proliv krvi, da se onaj koji gubljaše prvorođene ne dotakne do njih.
29 Verom pređoše Crveno More kao po suvoj zemlji; koje i Misirci okušavši potopiše se.
30 Verom padoše zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana.
31 Verom Raav kurva ne pogibe s nevernicima, primivši uhode s mirom, i izvedavši ih drugim putem.
32 I šta ću još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao pripovedati o Gedeonu, i o Varaku i Samsonu i Jeftaju, o Davidu i Samuilu, i o drugim prorocima,
33 koji verom pobediše carstva, učiniše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima,
34 ugasiše silu ognjenu, pobegoše od oštrica mača, ojačaše od nemoći, postaše jaki u bitkama, rasteraše vojske tuđe;
35 žene primiše svoje mrtve iz vaskrsenja; a drugi biše pobijeni, ne primivši izbavljenje, da dobiju bolje vaskrsenje;
36 a drugi ruganje i boj podnesoše, pa još i okove i tamnice;
37 kamenjem pobijeni biše, pretrveni biše, iskušani biše, od mača pomreše; idoše u kožusima i u kozjim kožama, u sirotinji, u nevolji, u sramoti;
38 kojih ne beše dostojan svet, po pustinjama potucaše se, i po gorama i po pećinama i po rupama zemaljskim.
39 I ovi svi dobivši svedočanstvo verom ne primiše obećanja;
40 jer Bog nešto bolje za nas odredi, da ne prime bez nas savršenstva.