29
Jakovljevo služenje kod Lavana i brak.
1 Tada se podiže Jakov i otide u zemlju istočnu.
2 I obzirući se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca ležahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen beše studencu na vratima.
3 Onde se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i posle opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mesto.
4 I Jakov im reče: Braćo, odakle ste? Rekoše: Iz Harana smo.
5 A on im reče: Poznajete li Lavana sina Nahorovog? Oni rekoše: Poznajemo.
6 On im reče: Je li zdrav? Rekoše: Jeste, i evo Rahilje kćeri njegove, gde ide sa stadom.
7 I on reče: Eto još je rano, niti je vreme vraćati stoku; napojte stoku pa idite i pasite je.
8 A oni rekoše: Ne možemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studencu, onda ćemo napojiti stoku.
9 Dok on još govoraše s njima, dođe Rahilja sa stadom oca svog, jer ona pasaše ovce.
10 A kad Jakov vide Rahilju kćer Lavana ujaka svog, i stado Lavana ujaka svog, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Lavana ujaka svog.
11 I poljubi Jakov Rahilju, i povikavši zaplaka se.
12 I kaza se Jakov Rahilji da je rod ocu njenom i da je sin Revečin; a ona otrča te javi ocu svom.
13 A kad Lavan ču za Jakova sina sestre svoje, istrča mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede u svoju kuću. I on pripovedi Lavanu sve ovo.
14 A Lavan mu reče: Ta ti si kost moja i telo moje. I osta kod njega ceo mesec dana.
15 Tada reče Lavan Jakovu: Zar badava da mi služiš, što si mi rod? Kaži mi šta će ti biti plata?
16 A Lavan imaše dve kćeri: starijoj beše ime Lija, a mlađoj Rahilja.
17 I u Lije behu kvarne oči, a Rahilja beše lepog stasa i lepog lica.
18 I Jakovu omile Rahilja, te reče: Služiću ti sedam godina za Rahilju, mlađu kćer tvoju.
19 A Lavan mu reče: Bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene.
20 I odsluži Jakov za Rahilju sedam godina, i učiniše mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljaše.
21 I reče Jakov Lavanu: Daj mi ženu, jer mi se navrši vreme, da legnem s njom.
22 I sazva Lavan sve ljude iz onog mesta i učini gozbu.
23 A uveče uze Liju kćer svoju i uvede je k Jakovu, i on leže s njom.
24 I Lavan dade Zelfu robinju svoju Liji kćeri svojoj da joj bude robinja.
25 A kad bi ujutru, gle, ono beše Lija; te reče Jakov Lavanu: Šta si mi to učinio? Ne služim li za Rahilju kod tebe? Zašto si me prevario?
26 A Lavan mu reče: Ne biva u našem mestu da se uda mlađa pre starije.
27 Navrši nedelju dana s tom, pa ćemo ti dati i drugu za službu što ćeš služiti kod mene još sedam godina drugih.
28 Jakov učini tako, i navrši s njom nedelju dana, pa mu dade Lavan Rahilju kćer svoju za ženu.
29 I dade Lavan Rahilji kćeri svojoj robinju svoju Valu da joj bude robinja.
30 I tako leže Jakov s Rahiljom; i voljaše Rahilju nego Liju, i stade služiti kod Lavana još sedam drugih godina.
31 A Gospod videći da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a Rahilja osta nerotkinja.
32 I Lija zatrudne, i rodi sina, i nadede mu ime Ruvim, govoreći: Gospod pogleda na jade moje, sada će me ljubiti muž moj.
33 I opet zatrudne, i rodi sina i reče: Gospod ču da sam prezrena, pa mi dade i ovog. I nadede mu ime Simeun.
34 I opet zatrudne, i rodi sina, i reče: Da ako se sada već priljubi k meni muž moj, kad mu rodih tri sina. Zato mu nadeše ime Levije.
35 I zatrudne opet, i rodi sina, i reče: Sada ću hvaliti Gospoda. Zato mu nadede ime Juda; i presta rađati.