15
Avramu se obriče sin. Njegovo verovanje. Zavet Boga sa njim.
1 Posle ovih stvari dođe Avramu reč Gospodnja u utvari govoreći: Ne boj se, Avrame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika.
2 A Avram reče Gospode, Gospode, šta ćeš mi dati kad živim bez dece, a pa kome će ostati moja kuća to je Elijezer ovaj Damaštanin?
3 Još reče Avram: Eto meni nisi dao poroda, pa će sluga rođen u kući mojoj biti moj naslednik.
4 A gle, Gospod mu progovori: Neće taj biti naslednik tvoj, nego koji će izaći od tebe taj će ti biti naslednik.
5 Pa ga izvede napolje i reče mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. I reče mu: Tako će ti biti seme tvoje.
6 I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu.
7 I reče mu: Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura haldejskog da ti dam zemlju ovu da bude tvoja.
8 A on reče: Gospode, Gospode, po čemu ću poznati da će biti moja?
9 I reče mu: Prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine i grlicu i golupče.
10 I on uze sve to, i raseče na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali ne raseče ptice.
11 A ptice sletahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgoniše.
12 A kad sunce beše na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga.
13 I Gospod reče Avramu: Znaj zacelo da će seme tvoje biti došljaci u zemlji tuđoj, pa će joj služiti, i ona će ih mučiti četiri stotine godina.
14 Ali ću suditi i narodu kome će služiti; a posle će oni izaći s velikim blagom.
15 A ti ćeš otići k ocima svojim u miru, i bićeš pogreben u dobroj starosti.
16 A oni će se u četvrtom kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim još nije kraj.
17 A kad se sunce smiri i kad se smrče, gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni prolažaše između onih delova.
18 Taj dan učini Gospod zavet s Avramom govoreći: Semenu tvom dadoh zemlju ovu od vode misirske do velike vode, vode Efrata,
19 kenejsku, kenezejsku i kedmonejsku,
20 i hetejsku i ferezejsku i rafajsku,
21 i amorejsku i hananejsku i gergesejsku i jevusejsku.