7
Danilo u snu vidi četiri svetska carstva i večno carstvo sina čovečijeg.
1 Prve godine Valtasara, cara vavilonskog, usni Danilo san i vide utvaru glave svoje na postelji; tada napisa san i pripovedi ukratko.
2 Danilo progovori i reče: Videh u utvari svojoj noću, a to četiri vetra nebeska udariše se na velikom moru.
3 I četiri velike zveri iziđoše iz mora, svaka drugačija.
4 Prva beše kao lav, i imaše krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboše i podiže se sa zemlje i stade na noge kao čovek, i srce ljudsko dade joj se.
5 Potom, gle, druga zver beše kao medved, i stade s jedne strane, i imaše tri rebra u ustima među zubima svojim, i govoraše joj se: Ustani, jedi mnogo mesa.
6 Potom videh, i gle, druga, kao ris, imaše na leđima četiri krila kao ptica, i četiri glave imaše zver, i dade joj se vlast.
7 Potom videh u utvarama noćnim, i gle, četvrta zver, koje se trebaše bojati, strašna i vrlo jaka, i imaše velike zube gvozdene, jeđaše i satiraše, i gažaše nogama ostatak, i razlikovaše se od svih zveri pređašnjih, i imaše deset rogova.
8 Gledah rogove, i gle, drugi mali rog izraste među onima, a tri prva roga iščupaše se pred njim; i gle, oči kao oči čovečije behu na tom rogu, i usta koja govorahu velike stvari.
9 Gledah dokle se postaviše prestoli,
i starac sede,
na kome beše odelo belo kao sneg,
i kosa na glavi kao čista vuna,
presto Mu beše kao plamen ognjeni,
točkovi Mu kao oganj razgoreo.
10 Reka ognjena izlažaše i tečaše ispred Njega,
hiljada hiljada služaše Mu,
i deset hiljada po deset hiljada stajahu pred Njim;
sud sede,
i knjige se otvoriše.
11 Tada gledah radi glasa velikih reči koje govoraše onaj rog; i gledah dokle ne bi ubijena zver i telo joj se raščini i dade se da izgori ognjem.
12 I ostalim zverima uze se vlast, jer dužina životu beše im određena do vremena i do roka.
13 Videh u utvarama noćnim,
i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima nebeskim,
i dođe do starca i stade pred Njim.
14 I dade Mu se vlast i slava i carstvo
da Mu služe svi narodi i plemena i jezici;
vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći,
i carstvo se Njegovo neće rasuti.
15 Meni Danilu prenemože duh moj u telu mom, i utvare glave moje uznemiriše me.
16 Pristupih k jednom od onih koji stajahu onde, i zamolih ga za istinu od svega toga. I progovori mi i kaza mi šta to znači:
17 Ove četiri velike zveri jesu četiri cara, koji će nastati na zemlji.
18 Ali će sveci Višnjeg preuzeti carstvo, i držaće carstvo na vek i doveka.
19 Tada zaželeh znati istinu o četvrtoj zveri, koja se razlikovaše od svih i beše vrlo strašna, i imaše zube gvozdene i nokte bronzane, i jeđaše i satiraše, a ostatak nogama gažaše,
20 i o deset rogova šta joj behu na glavi, i o drugom koji izraste i tri otpadoše pred njim, o rogu koji imaše oči i usta koja govorahu velike stvari i beše po viđenju veći od drugih.
21 Gledah, i taj rog vojevaše sa svecima i nadvlađivaše ih,
22 dokle dođe starac, i dade se sud svecima Višnjeg, i prispe vreme da sveci preuzmu carstvo.
23 Ovako reče:
Četvrta zver biće četvrto carstvo na zemlji,
koje će se razlikovati od svih carstava,
i izješće svu zemlju i pogaziti i satrti.
24 I deset rogova jesu deset careva,
koji će nastati iz tog carstva,
a posle njih nastaće drugi,
i on će se razlikovati od pređašnjih,
i pokoriće tri cara.
25 I govoriće reči na Višnjeg,
i potiraće svece Višnjeg,
i pomišljaće da promeni vremena i zakone;
i daće mu se u ruke
za vreme i za vremena i za po vremena.
26 Potom će sesti sud,
i uzeće mu se vlast,
te će se istrebiti i zatrti sasvim.
27 A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svim nebom
daće se narodu svetaca Višnjeg;
Njegovo će carstvo biti večno carstvo,
i sve će vlasti Njemu služiti i slušati Ga.
28 Ovde je kraj ovoj reči. A mene, Danila vrlo uznemiriše misli moje, i lice mi se sve promeni; ali reč sačuvah u srcu svom.