5
Naricanje i pozivanje na pokajanje. Ništa ne pomaže samo spoljašnje služenje Bogu.
1 Čujte ovu reč, naricanje koje podižem za vama, dome Izrailjev.
2 Pade, neće više ustati devojka Izrailjeva;
bačena je na zemlju svoju,
nema nikoga da je podigne.
3 Jer ovako veli Gospod Gospod:
U gradu iz kog je izlazila hiljada ostaće stotina,
a iz kog je izlazila stotina u njemu će ostati deset domu Izrailjevom.
4 Jer ovako veli Gospod domu Izrailjevom:
Tražite me, i bićete živi.
5 A ne tražite Vetilja,
i ne idite u Galgal,
i ne prolazite u Virsaveju,
jer će Galgal otići u ropstvo,
a Vetilj će se obratiti u ništa.
6 Tražite Gospoda i bićete živi,
da ne obuzme dom Josifov kao oganj i spali
i ne bude nikoga da gasi Vetilj.
7 Koji obraćate sud u pelen,
i pravdu na zemlji obarate.
8 Onog tražite koji je stvorio zvezde, kola i štape,
i koji pretvara sen smrtni u jutro,
a dan u tamnu noć,
koji doziva vode morske
i proliva ih po zemlji;
ime Mu je Gospod.
9 Koji podiže pogibao na jakoga,
te pogibao dođe na grad.
10 Mrze na onog koji kara na vratima,
i gade se na onog koji govori pravo.
11 Zato što gazite siromaha
i uzimate od njega žito u danak,
sagradiste kuće od tesanog kamena,
ali nećete sedeti u njima;
nasadiste lepe vinograde,
ali nećete piti vino iz njih.
12 Jer znam bezakonja vaša, kojih je mnogo,
i grehe vaše, koji su veliki,
koji mučite pravednika,
primate poklone
i izvrćete pravdu ubogima na vratima.
13 Zato će pravedni ćutati u ovo vreme,
jer je zlo vreme.
14 Tražite dobro a ne zlo,
da biste bili živi;
i tako će Gospod Bog nad vojskama biti s vama,
kako rekoste.
15 Mrzite na zlo i ljubite dobro,
i postavite na vratima sud,
ne bi li se Gospod Bog nad vojskama smilovao na ostatak Josifov.
16 Zato ovako veli Gospod Bog nad vojskama, Gospod:
Biće tužnjava po svim ulicama,
i po svim putevima govoriće: Jaoh! Jaoh!
I zvaće ratare na žalost
i na tužnjavu one koji umeju naricati.
17 I po svim će vinogradima biti tužnjava,
jer ću proći posred tebe,
govori Gospod.
18 Teško onima koji žele dan Gospodnji!
Šta će vam dan Gospodnji?
Tada je mrak a ne videlo.
19 Kao da bi ko bežao od lava
pa bi ga sreo medved;
ili kao da bi ko došao u kuću i naslonio se rukom na zid,
pa bi ga zmija ujela.
20 Nije li dan Gospodnji mrak, a ne videlo?
I tama, bez svetlosti?
21 Mrzim na vaše praznike,
odbacio sam ih,
i neću da mirišem svetkovina vaših.
22 Ako mi prinesete žrtve paljenice i prinose svoje,
neću ih primiti,
i neću pogledati na zahvalne žrtve od ugojene stoke vaše.
23 Ukloni od mene buku pesama svojih,
i sviranja psaltira tvojih,
neću da čujem.
24 Nego sud neka teče kao voda
i pravda kao silan potok.
25 Jeste li meni prinosili žrtve i dare u pustinji četrdeset godina, dome Izrailjev?
26 Nego ste nosili šator Moloha svog, i Hijuna, likove svoje, zvezdu boga svog, koje sami sebi načiniste.
27 Zato ću vas preseliti iza Damaska, govori Gospod, kome je ime Bog nad vojskama.