1 Pjesma. Psalam. Asafov. 2 Ne šuti, Jahve, ne budi nijem i nemoj mirovati, Bože! 3 Jer evo: dušmani tvoji buče, i mrzitelji tvoji glave podižu. 4 Protiv naroda se tvoga rote i svjetuju se protiv štićenika tvojih. 5 Govore: “Dođite, zatrimo ih da ne budu narod, nek' se ime Izrael više ne spominje!” 6 Zaista, jednodušno se svjetuju i protiv tebe savez sklopiše: 7 šatori edomski i Jišmaelci, Moapci i Hagrijci, 8 Gebal i Amon i Amalek, Filisteja sa stanovnicima Tira. 9 I Asirci se s njima udružiše, pružiše ruke potomcima Lotovim. 10 Učini njima k'o Midjancima, k'o Siseri i Jabinu na potoku Kišonu: 11 koji padoše blizu En-Dora i postaše gnojivo njivi. 12 K'o Oreb i Zeb neka budu knezovi njihovi, kao Zebah i Salmuna nek' budu sve vođe njihove 13 koji jednodušno vikahu: “Osvojimo krajeve Božje!” 14 Daj, o Bože, da budu kao kovitlac, kao pljeva koju nosi vjetar. 15 Kao što oganj proždire šumu, kao što plamen sažiže bregove, 16 tako ih goni olujom svojom, prestravi ih svojom žestinom! 17 Pokrij im lice sramotom, da traže tvoje ime, Jahve! 18 Neka se stide i plaše navijek, neka se posrame i neka izginu! 19 Nek' znaju: ti si komu je ime Jahve, jedini Višnji nada svom zemljom.